Pametni, analitički umovi kažu da su to: „online generacije, nezainteresovane za svet oko sebe i svoj vlastiti život. Neće da rade, uče, ugnjezdili su se u krilu svojih roditelja, neće da se žene, udaju…“Kažu da su to nezrele Petar Pan generacije,jer neće da odrastu. Sve je to donekle Istina i to zasrtašujuća, jer sa njima takvima, svet nema budućnost. Sve i da je tako, ali niko ne kaže ko im je ukrao budućnost, zašto, kako i ko će im vratiti tapiju na budućnost, koja im pripada…
Odlomak iz knjige: Bit(ka) Ljubavi, prof. Milica Novković
Ovu priču počinjem sa odlomkom iz knjige koju je napisala jedna divna profesorka i još divnija žena, majka i baka – prof. Milica Novković. Milicu sam imala privilegiju da upoznam, da posedim sa njom, razmenim misli i razmišljanja. Naše prijateljstvo, razmena i saradnja je kratko trajala. Taman smo uzele zalet i naišla je korona koja je zaustavila ceo svet.
Blokade, zaključavanja, odvajanja od bliskih i voljenih, pa zatim opet neke lične borbe i prepreke i… vreme je prošlo. Prošla je i korona… A ja nisam otišla do Milice jer sam čekala da “budem spremna”.
Čekala sam da savladam i primenim njena učenja pa da, poput dobrog učenika, stanem pred nju i pohvalim se da sam konačno shvatila. Ali čekala sam previše. Zakasnila sam i sada suzama brišem sve te protraćene dane čekanja i kajem se što nisam upila više, što nisam cenila više to vreme koje imamo zajedno.
Milice više nema. Ona je napustila ovaj svet prvog dana Aprila a iza nje su ostale njene knjige i učenja kao putokaz mladim porodicama i budućim generacijama.
Sećam se kada sam počela da čitam knjigu i da je primenjujem. Koliko mi je samo bilo teško u početku. Koliko je samo kamen žuljao ego. Prvo me je “žuljalo” to što ne mogu da shvatim sve o čemu piše, pa sam čitala ponovo i tumačila… i kada sam konačno shvatila, onda je kamen postao još veći jer je to znanje trebalo i primeniti, a znamo da je daleko lakše reći nego uraditi.
Žuljao je kamen i strugao ego. Sloj po sloj. Bolno je. Trajalo je, još traje i trajaće ceo život.
Zato sam i ispala naivna što sam čekala da stanem pred nju kao svršeni student… Naivno sam mislila “sad ću ja to časkom da primenim, znam ja štošta o Ljubavi”, a nisam bila svesna svoje nesvesti i arogancije.
Sada su mi ostale njene knjige sa posvetom i sećanje na to proleće 2020. godine.
Ostao mi je gorak ukus u ustima zbog svih neizgovorenih reči, ali opraću ga suzama. Opraću ga time što nikada neću prestati da pričam o Milici i njenih ‘čuvenih 5’. Opraću ga tako što ću svim srcem i bićem primenjivati njene savete i prenositi ih dalje ušima koje imaju sluha.
Bitka još nije izgubljena, dokle god postoji neko ko je spreman da digne štit i nastavi dalje.
Draga Milice, ne brini, ima nas koji držimo štit visoko i koji ćemo ga držati do poslednjeg daha na ovoj planeti. Neka ti je večan mir i slava. Odmaraj spokojno jer si svoju svrhu ostvarila. Sada je na nama da mi ostvarimo našu.
