Skip to main content

O autorskim pravima (ili kako se čavke kite tuđim perjem)

Autor 20 septembra, 202225 septembra, 2022Humanizam i renesansa, Sanja Vučić
Inspirisana razgovorima koje sam vodila ovih dana sa nekim majkama koje su rešene da razvijaju “posao od kuće”, odlučila sam se da sročim ovaj tekst namenjen autorskim pravima i, generalno, umetničkom stvaralaštvu, jer sam došla do uvida da se prečesto odričemo svojih reči i dela u zamenu za neki sitniš i tako dolazimo do pogrešnog zaključka da je “pametan ućutao” dok u javnosti imamo sve više “čavki koje se kite tuđim perjem”.

Mic po mic, gotovo neprimetno i tiho, uz puno postupnog odricanja, došli smo do toga da nepismeni kupuju diplome a onda im pismeni ustupaju pamet i znanje na “plejbek”. Takvim delanjem samo još više jačamo i fiksiramo ovu fasadu šarene laže koja se, poput Kineskog zida, sve više vidi iz svemira.

Biti autor danas je veoma popularno zanimanje. Skoro svako ko ima poslovni profil na Instagramu se smatra autorom sadržaja. Sve je veća ponuda kurseva i obuka za “kopirajtere” i kreatore SEO optimizovanih tekstova za razne portale i sajtove. Sve je više pisaca koji svojim talentima ne stižu da hrane duše nego kljukaju algoritme pretrage. Koliko li je samo rečitih “anonimusa” čije reči su ustupljene licima bez pogleda i čija imena nećemo saznati jer su pod naletom kapitala obrisani kao stope u pesku…

Ako smo se već odrekli svog vremena za novac zašto se odričemo i imena? Duše?

Čak i zakon ove naše neuređene zemlje ističe da je  “Autorsko delo duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja.” – Zakon o autorskim i srodnim pravima (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 – odluka US i 66/2019)

Isti ovaj zakon takođe ističe da autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka autorskog dela, da bi u članu 9 ovog zakona stajalo, da je Autor fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo i autor dela je nosilac autorskog prava.

Prevedeno na narodni jezik ova izjava znači da je fizičko lice kreator dela (dakle ne pravno lice, ne firma) i da je njegovo autorsko pravo neotuđivo. U praksi to znači da vi, kao autori i kreatori sadržaja, možete svoje tekstove i radove da ustupate trećim licima (privrednim i fizičkim subjektima), na određeni i neodređeni vremenski period, i uz dogovorenu novčanu naknadu, ali se u tom procesu ne odričete svog dela, odnosno, uvek imate pravo da ga složite u svoj CV ili portfolio.

Poslodavci i marketinške agencije sve češće pribegavaju neetičkoj praksi da ucenjuju “radnike od kuće”, a tu praksu posebno sprovode nad osetljivom grupom majki koje ulažu mnoge napore da balansiraju karijeru, majčinstvo i domaćinstvo. Mnoge mame koje znam i koje se trude da obezbede dodatna primanja se za sitne pare odriču svog stvaralaštva jer je njihova “slabost” zloupotrebljena. Ta mama sa kojom se cenjkaju da joj obore cenu će da gleda da obezbedi vreme i uslove detetu i biće spremna da se u to ime odrekne svog (znam jer pišem iz iskustva). Ali ta praksa je pogrešna i treba prestati sa njom!

Nijedna agencija niti poslodavac nema pravo da zahteva da se odreknete svog dela i da ga ne stavite u CV ili u svoj portfolio. Obično čujem da se pravdaju rečenicom: “Ali klijent ne zna da ste vi autor”. Čiji je to problem što je klijentu servirana laž? Čiji je problem što sebi pripisuje tuđa dela ne bi li učvrstio svoj “imidž”? Da li ste svesni da se odričete istine da biste podržali laž?

Poslodavac, odnosno, lice koje vas angažuje nema nikakvo zakonsko niti moralno pravo da od vas zahteva da se odreknete svog autorskog dela i da ga ne potpišete. Lice koje vas plaća da pišete, dizajnirate, slikate, mislite, kreirate kampanje vas plaća za mogućnost da vaša dela eksploatiše za svoje interese i to na određeni vremenski period, u dogovorenoj formi i odobrenoj od strane autora.

Ovo pravo se podrazumeva, ono ne mora posebno da se definiše ugovorom ili dogovorom o radu, podrazumeva se, i ukoliko poslodavac insistira da se odreknete potpisa znači da nije upućen u zakone koji se vezuju za njegovu delatnost i da postupa mimo istih. Slobodno ih uputite na ove linkove da se informišu.

Samo usled posebnih okolnosti Autor može da se odrekne svog dela, a to je u sitacijama kada se kreira poseban ugovor o poverljivosti – da autor neće nikome reći da je on autor tog dela i da će to ostati večna tajna između poslodavca i autora. Takvi ugovori se debelo, debelo plaćaju i ne mogu da prođu po “standardnoj tarifi”.

Zato razmsilite dva puta pre nego što pristanete na saradnju koja vam ne ide u korist, u kojoj se odričete sebe. Znam da nije lako, ali verujte da se principi na duže staze isplate! Jednog dana ćete se osvrnuti i iza sebe videti 10 godina rada o kojima ne smete nikome da pričate i ponovo ćete biti na početku, kao da niste prešli sve te milje.

Sa druge strane, ako želite neki bolji i iskreniji svet, onda prestanite da doprinosite šarenoj laži. Prestanite da kitite čavke nego se ponosno okitite svojim perjem i pokažite svetu svoje talente, jer vi ste AUTORI I STVARAOCI.