Želja da kupujemo i da posedujemo lepe stvari je prisutna u svakom čoveku (posebno ženi).
Srećni smo kada kupimo sebi ono što smo dugo želeli, ali ta sreća traje kratko. Znatno kraće nego što je trajala želja da tu stvar posedujemo. Veoma brzo to ushićenje iščili i već svoj fokus prebacujemo na nešto drugo što bi mogli da kupimo da nas usreći… I tako hranimo minusni sistem vrednosti.
A šta ako bismo fokus sa STVARI prebacili na STVARALAŠTVO? Koliko je uživanje tu? Koliko traje sreća? – Dugoooo
Danas nam je @ana.lekic88 priredila radionicu oslikavanja garderobe. Ponela sam staru, isflekanu majicu svog supruga sa namerom da pokušam nešto da napravim od nje a da nije krpa za pod…
Jako sam želela da oslikam nešto što simbolizuje nas, što nama znači 🐺🌑. Jako sam želela da mi zamisao uspe…
A vi ne znate kako je kod @slikaj.sa.anom čarobno. Kako uđem u atelje tako me obasja svetlost prostora i društva, pa poput onog slikara iz crtanog filma “Čudesna šuma”, osećam da imam moć da naslikam sve što zamislim… A uz Aninu pomoć i podršku cele ekipe u tome i uspem!
Mogla bih redove sada da vam ispišem na temu osećanja koja me prožimaju tokom stvaralaštva ali neću, jer vas pozivam da sami istražite to osećanje.
Pozivam vas da sami sebi postavite izazov da ne odbacite tako lako neku stvar samo zato što se malo pohabala (jer svi se mi ponekad malo pohabamo…). Umesto toga pokušajte da joj udahnete novi život. Pretvorite to u umetnost, u vaše remek delo i videćete o čemu pričam.
Večeras sam uspela u svojoj nameri da od nečeg starog napravim nešto novo (ok, nisam još sve završila ali tu sam ) .
I, sada, kada sam videla da umem, pa… samo je kuhinjska krpa granica.
Otvorili su mi se novi vidici i drugačije ću gledati na veliko spremanje u ormaru (ima više da se radujem flekavim i pohabanim stvarima nego novim).
Eto, želela sam sa vama da podelim ovaj lep osećaj i ideju ne bih li možda nekog od vas motivisala da presloži i prekroji svoje ‘krpice’ i time doprinese održivom razvoju.
Zdravi bili i reciklirali
